Izvoz u Tursku mogao bi dodatno da podigne cenu govedine u domaćim radnjama. Ministar Nedimović je siguran da do toga neće doći.
"Neće biti 1000 dinara, sada je na oko 800, a imate i za 500, 600", ističe Nedimović.
Takođe ističe da Srbija ima dovoljno govedine za izvoz kao i da su naši mesečni izvozni kapaciteti od 800 do 1000 tona, kao odgovor na navode da nemamo dovoljno mesa za ispunjenje kvote.
Zbog izvoza u Tursku, tržište je već poremećno, a junetina je za mnoge građane postala luksuz i zbog toga neki od velikih proizvođača ne očekuju nova poskupljenja.
Juneći but bez koske u Beogradu trenutno košta oko 800 dinara i ta cena se održava već oko pola godine. Ona je 20% viša nego sredinom 2017. godine. U otkupu, junetina trenutno košta 2,3 do 2,4 evra po kilogramu žive vage, a višegodišnji prosek je bio 1,9 evra.
Čedomir Keco, agrarni analitičar, smatra da je kod većine klanica trenutna cena junećeg mesa realna, kao i da bi svako novo poskupljene bilo neopravdano.
"Ali, farmeri najmanje dobijaju od te cene jer je ona u maloprodaji 2,6 puta veća od cene žive vage. Sve preko toga su porez i marža", ističe Keco. Smatra da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno tovnih grla za ispunjenje kvote od 7000 tona mesa za izvoz u Tursku.
"Klaničarima je potrebno najviše 28000 komada junadi ali nam je za domaću potrošnju potrebno još 94500 komada. Ovo je poziv domaćim tovljačima da povećaju i ubrzaju tov. U suprotnom bismo imali nestašicu junetine i moguće povećanje uvoza", navodi Keco i dodaje da je u Evropi deficit junećeg mesa tako da će govedarstvo u budućnosti postati unosan biznis.
U Srbiji se tovom junadi bavi više od 6000 gazdinstava čija je godišnja proizvodnja oko 75000 tona mesa. Kontrolu izvoza mesa u Tursku obavljaju inspektori turske Uprave za veterinu a posao je organizovan preko jedne državne turske firme. Izvozne dozvole ima nekoliko srpskih klanica ali najveće količine za Tursku trenutno otprema "Srem Šid", koji je u vlasništvu konzorcijuma firmi "Agropapuk" i "Đurđević".
"Ovo je dobar posao jer je povukao domaće farmere da uđu u tov i iskoriste domaće sirovine za ishranu životinja. Sa duge strane, možemo da pričamo i o tome da će potrošači možda da trpe. Ja bih to ipak gledao sa ekonomske strane jer je perspektiva Srbije u ovom biznisu", kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije.