Gajenje visokoproduktivnih rasa krava i intenzivna proizvodnja odavno je sa našeg područja potisnula autohtono balkansko goveče, bušu, koje se nekada gajilo u gotovo celoj zemlji, a sada je broj sveden na oko hiljadu priplodnih grla.
Ljubav prema toj specifičnoj rasi opredelila je jednu porodicu kod Kragujevca da im se posveti.
Na imanju Mijanovića u Gornjoj Sabati ima 15 grla buša: metohijskog, bosanskog, crnogorskog i tigrastog soja. Karateristike ove autohtone rase goveda su otpornost, izdržljivost i skromni zahtevi držanja.
"Najviše same sebe čuvaju, i mene slušaju normalno. Inače su lake za održavanje, vrlo im malo treba za hranu”. ističe Vidak Mijanović iz Gornje Sabante.
Uzgoj ove ugrožene rase država subvenciniše sa 30.000 za grla starija od dve godine. Za junad se dobija 18.000, a za telad 12.000 dinara.
"Planira se proširenje stada. Što se tiče isplativosti, može se reći da je na nekoj nuli, tu mora da postoji i malo ljubavi, malo država pomogne i to što one daju”, ističe Velimir Mijanović.
Krave daju kvalitno meso i mleko. U proseku daju 7 litara, sa čak 6% mlečne masti.
"Šta više, ne može sir da stigne da prevri, koliko ga traže. Sir je izuzetno kvalitetan, ukusan, iz kace je naravno neprevaziđen”, poručuje Rada Mijanović.
Gajenjem buša, Mijanovići doprinose i očuvanju genetskih resursa države. Želja im je da se, pored njihove za sada jedine farme, u Šumadiji osnuju nove, što bi imalo veliki značaj za oživljavanje ruralnih područja.