EU: Velika potražnja za biljnim proteinima

Evropska komisija razmatra mogućnosti vezane za proširenje proizvodnje biljaka koje mogu da budu značajan izvor proteina, ali uz uslov da se proizvodnja odvija na način koji ne ugrožava životnu sredinu.

Istražuju se mogućnosti da se ubuduće više proteina za ljudsku upotrebu dobija iz biljaka kao što su suncokret, sočivo, uljana repica i druge. 

"Biljni proteini su ključna komponenta evropskog sektora proizvodnje hrane, koji hranu i piće proizvodi po najvišim svetskim standardima. Zbog raznolikosti tržišta i klimatskih faktora Evropa nije u mogućnosti da proizvede dovoljno biljnih proteina shodno narastajućim zahtevima", izjavio je Fil Hogan, evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj. 

Kako bi u budućnosti Evropa postigla samodovoljnost u snabdevanju svog tržišta proteinima iz biljnih izvora, potrebno je da se sve zainteresovane strane uključe u rešavanje ovog pitanja. 

EU podstiče razvoj proizvodnje biljnih proteina kroz nekoliko mera u okviru  Zajedničke agrarne politike. Farmeri se podstiču na održiv uzgoj leguminoza, finansiraju se istraživanja u ovoj oblasti, a u programu Horizon Europe za 2021-2017 sredstva za ovu namenu biće udvostručena.  Takođe se radi na istraživanju tržišta, promovisanju važnosti upotrebe ovih proteina i obrazovanju farmera.

Potrebe Evrope za biljnim proteinima u sezoni 2016/2017 iznosile su 27 miliona tona sirovih proteina. Pri tome, 79% potreba za uljanom repicom EU obezbeđuje iz sopstvene proizvodnje, a samo 5% kada je u pitanju soja. Iz tog razloga EU godišnje uveze oko 17 miliona tona sirovih proteina, od čega je 13 milona tona poreklom iz soje.

EU je u poslednjih nekoliko godina udvostručila svoje površine pod sojom, a raste i proizvodnja nekih drugih leguminoza, pa prema tome postoje pozitivni trendovi.