Neki od uslova za dobijanje ovog žiga između ostalog biće da u ishrani životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno. Najbrojnije domaće udruženje predložilo je, između ostalog, i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.
Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da Srbija ima svake godine pad broja priplodnih krava. I pored donete mere da se proizvođači kvalitetnih rasa krava stimulišu sa 25.000 do 30.000 dinara po grlu, stanje je takvo da i pored subvencija imamo manje krava nego ranije, oko 400.000 teladi godišnje. Ali sa druge strane imamo višak proizvedene tovne junadi, što je apsurd, a objašnjava da je razlog tome činjenica da se kod nas ova vrsta mesa malo troši. Na domaćem tržištu proda se svega 96.000 prerađene junadi. Međutim, uprkos manjku u proizvodnji, uvek imamo višak u ponudi za izvoz: između 120.000 i 150.000 junadi. Kada se tome doda uvoz junećeg mesa, jasno je da je domaća proizvodnja u problemima.
Udruženje "Agroprofit" predložilo je ministarstvu poljoprivrede da se godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso smatrajući da je za proizvođače to jedini izlaz.
Keco smatra da Turska ipak nije naša šansa, jer oni imaju svoje juneće meso. Iz Argentine i nekih evropskih zemalja uvoze jeftiniju govedinu, posebno u turističkoj sezoni, da bi povećali zaradu i iako je meso iz Srbije kvalitetnije, domaći proizvođači koji žele da ga izvoze moraju da se prilagode tržišnim prilikama- da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od 2 do najviše 2.15 evra po kilogramu. Cena od 2.5 evra nije više realna.
"Agroprofit" je predložilo između ostalog i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla. Keco kaže da tovno govedarstvo u regionu i Evropi opstaje jer se mnoge države ozbiljno bave ovim sektorom.
- Tovno govedarstvo kod nas nije u sistemu selekcije. Svi su shvatili da moraju da imaju kvalitetne tovne rase. Takođe, većina zemalja je rešila pitanje korišćenja pašnjaka, jer su oni najveća sigurnost za jeftino govedarstvo. U EU se za održavanje pašnjaka dobijaju podsticaji od 100 do 400 evra po hektaru. Kod nas se oni prepuštaju za oranice i daju ratarima i s time se mora prekinuti. Samo u Vojvodini ima 110.000 hektara pašnjaka i oni treba da budu dati na korišćenje stočarima. Smatramo da oni ne mogu biti predmet licitacije. Onda će to zaista biti održivo stočarstvo u prirodnim uslovima- kaže Čedomir Keco.