Liam Breslin, predstavnik Direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj u IPARD programu, održao je stručnu prezentaciju na Poljoprivrednom sajmu, u Novom Sadu, na temu zajedničke poljoprivredne politike EU, 2021. - 2027. godine.
Predstavljena tema deo je projekta IPA 2015.
Zajednička poljoprivredna politika (CAP) je po rečima Enco Reali, vođe projekta i glavnog eksperta za Poglavlje 11, kamen temeljac, koji je uvek obezbeđivao zdravu i bezbednu hranu evropskim potrošačima, a pri tom je vodio računa i o poljoprivrednicima.
Željko Radošević Sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. poljoprivrede Srbije takođe učestvuje u okviru IPA 2015, istakao je :
"Značajno je napomenuti da se CAP finansira iz sredstava EU, predviđenih za poljoprivredu, a ne iz budžeta zemalja članica", naglasio je Reali. Kako se postojeći vremenski okvir za budžet bliži kraju, nacrt novog biće uskoro predstavljen javnosti.
"Prvo smo imali konsultacije sa poljoprivrednicima, zatim rađena je procena uticaja da bi se na kraju dobili konkretni rezultati", objašnjava Breslin.
Ukupan budžet EU za poljoprivredu iznosi 1.275 milijardi evra. Ovo je ogroman novac i ima ga dovoljno za predviđene aktivnosti i investicije u poljoprivredi.
"Plan je da 442 milijarde evra ide za infrastrukturu u državama koje su nove članice EU. Za poljoprivrednu politiku i za zaštitu životne sredine, izdvojeno je 379 milijardi evra", dodaje Breslin.
Velika su očekivanja od inovacija i novih tehnologija. Kao jedan od istraživačkih programa spomenut je Horizont 2020 (Horizon 2020). Kada je u pitanju poljoprivreda, najznačajnije iz Horizonta 2020 je podrška u okviru istraživanja iz oblasti hrane, sigurnosti i klime.
Evropski institut za inovacije i tehnologiju ima budžet od oko 2,5 milijarde evra, a program koji se bavi hranom i proizvodnjom, počeo je da radi od 2016. godine.
Za zemlje u okruženju (ovde spadaju Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Sjeverna Makedonija) biće izdvojeno 123 milijarde evra.
"Prema nekim grubim procenama, očekuje se da će se predviđena sredstva IPARD fonda povećati za nekih 20 odsto", otkriva predstavnik IPARD fonda.
U EU, Francuska dobija najviše novca jer je ona zemlja sa najrazvijenijom poljoprivredom. Od ostalih zemalja koje dobijaju značajna sredstva, tu su Španija, Nemačka, Italija.
Rečeno je da bi bilo poželjno uvesti malo više inovacija u agrar, kao primer dobre prakse može da posluži Holandija koja je u velikoj meri osavremenila i digitalizovala svoju poljoprivredu.
Cilj je da i Srbija bude kompatibilna sa evropskim standardima, kada je reč o bezbednosti hrane, zato što je to najmodernije i sveobuhvatno tržište hrane na svetu. Kada se ispune visoki kriterijumi tržišta EU, veća je i mogućnost za domaće prehrambene proizvde da budu konkurentni na međunarodnom tržištu.