Hipotermija je definisana kao snižavanje telesne temperature organizma. Da bi održalo telesnu temperaturu, novorođeno jagnje mora proizvesti toliko toplote koliko gubi odavanjem telesne toplote. Ako to ne može učiniti, njegova telesna temperatura će početi da pada. Manje jagnje će se hladiti brže od starije jagnjadi. Što brže ovca poliže ( posuši ) jagnje nakon jagnjenja, to će manje biti ugroženo od hipotermije.
Jagnjad rođena na otvorenom i bez skloništa od vetra brzo će izgubiti telesnu temperaturu. Jagnjad sa hipotermiom su slaba, mršava i slabo razvijena (avitalna). U teškim slučajevima, jagnjad teško drži podignutu glavu. Uši i usta na dodir su hladna. Jagnjadima je teško da sisaju, ne ustaju, ne oglašvaju se . Normalna telesna temperatura jagnjadi je 38-39 stepeni, a jagnjad sa temperaturom ispod 37 stepeni smatraju se hipotermična. Rektalni termometar se može koristiti za procenu telesne temperature.
Važno je da novorođeno jagnje posisa kolostrum kako bi podigla telesnu temperaturu. Ishrana uz pomoć cucule ili na špric ključno je u tom momentu pogotovo ako jagnjad nemože da sisa pa ih treba prebaciti u toplu prostoriju ili koristiti UV sijalice za zagrevanje prostorije i podizanje telesne temperature. Ako je jagnje vlažno bitno je odmah ga posušiti ili umotati u peškir ako majka odbija da ga oliže.
Hipotermija je često i skoro uvek posledica loših ambijentalnih uslova, odnosno hladnih ovačarnika. Da bi ovo izbegli treba održavati optimalnu temperaturu od 18 stepeni u zimskom periodu u ovčarniku ili ovce sa jagnjadim neposredno posle jagnjenja odvojiti u tople prostorije. Kod jagnjadi starijih od 24 časa posledica hipotermije je gladovanje pa treba proveriti da li jagnjad sisaju i da li ovca ima mleka.
Gladovanje novorođene jagnjadi je ključni momenat kod uginjavnja . Može biti uzrokovano mnogim faktorima: neadekvatnim unosom kolostruma, odbacivanjem od ovce, mastitisom, sisama koji su preveliki ili blizu tla, neadekvatnom proizvodnjom mleka, povredom sisa ili bolesti ili teškim rođenjem. Gladovanje, tipično se javlja tokom prva tri dana života. Znaci gladovanja su očigledni gde će se zateći jagnje stojeći sa glavom na dole, uši se povlače u nazad, otežano stoji i otežano se kreće ( tetura ). Palpacijom, stomaka je uvučen i prazan, jagnje često drhti jer nema dovoljno energije da se zagreje. Često gladovanje prati i hipotermija ali kod jagnjadi starije od 12 časova.
Dijareja kod novorođene jagnjadi je najčešće uzrokovana bakterijama : e. coli, salmonella, i clostridium perfringins tip C. Adekvatan unos kolostruma je najbolja zaštita od dijareje. Stroga higijena je takođe obavezna jer loši higijenski uslovi povećavaju rizik od pojave dijareje. Bakterijske dijareje mogu se uspešno tretirati antibioticima.
Upala pluća kod novorođenih jagnjadi najčešđe je prouzrokovana bakterijama Pasteurella hemolytica a ponekad mikoplazmama. Odlikuje je groznica, povećana stopa respiratorne disfunkcije, prestanak sisanja. Jagnjad postaju mršava i letargična. Jagnjad koja ne konzumiraju adekvatanu količinu kolostruma posebno su ugrožena za razvoj pneumonije. Problemi sa ventilacijom su obično povezani sa izbijanjima pneumonije. Promaja i vlažnost doprinose razvoju pneumonije. Pneumonija je mnogo češća kod ovaca u stajama od onih uzgajanih na pašnjacima. Pneumonija se leči antibioticima : penicilinom, tetraciklinom i dr.