Ništa od državne zemlje za ratare u Zrenjaninu

Državne njive u Zrenjaninu dogodine neće moći da obrađuju ratari pošto su svi hektari u državnom vlasništvu u ovoj katastarskoj opštini pripali stočarima, po pravu prečeg zakupa ili firmama koje su na državnoj zemlji digli sisteme za navodnjavanje.

Oranice su, u ostalim mestima u Zrenjaninu, dobili i investitori na dugoročni zakup na 30 godina, a među njima i oni koji po oceni poljoprivrednika na to nisu imali pravo.

"Jako malo ima slobodne zemlje. Oko 90% je otišlo stočarima po pravu prečeg zakupa. U nekim katastarskim opštinama je ostalo nešto, ali u nekima, poput Zrenjanina njiva za one koji se bave biljnom proizvodnjom više nema", kaže Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, dodajući da je u zrenjaninskom ataru bilo više od 300 hektara državnih oranica na raspolaganju poljoprivrednicima.

"Firma Matijević u vlasništvu ima poljoprivredno zemljište na kojem nema sisteme za navodnjavanje, a na državnom zemljištu ih je svojevremeno postavila iako te parcele nisu njene. Ali ona sad koristi to pravo i ko zna do kada će. Bilo bi logično da onoliko svoje zemlje koliko dobija od države po pravu prečeg da komisiji koja donosi program za izdavanje zemljišta",kaže Vukov.

Kada je pre par meseci Ministarstvo poljoprivrede davalo saglasnost na odluke o davanju državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup investitorima na 30 godina, Savez poljoprivrednika Banata podneo je žalbe Upravnom sudu. Prvo ročište je bilo pre nekoliko dana, a ishod ovog procesa u Savezu očekuju za dve nedelje.

Na odluku Grada Zrenjanina Savez je pre godinu dana prvo uložio žalbu Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i ona je odbačena.

"Naveli smo da smatramo da firme kojima je dodeljeno to zemljište kao investitorima na 30 godina  ne ispunjavaju uslove propisane pravilnikom. „Tenisu“ je prema toj odluci trebalo da pripadne oko 2.500 hektara, „Fud planetu“ oko 900, a „Farmeru“ oko 60 hektara. Recimo, „Planet fud“ tada nije imala nijednog zaposlenog, nije imala prometa, a osnivački ulog je bio 150 dinara. A reč je o investiciji od oko tri miliona evra, odnosno preradi soje u specifičan proteinski proizvod. Ne sporimo ideju u smislu investicije ali problematično je to što firma kojoj se dodeljuje zemljište nema reference, ne zadovoljava pravilnik. Rukovodili smo se samo onim što je napisano u pravilniku", ističe Vukov.

Nezadovoljni poljoprivrednici će u roku od dve nedelje dobiti rešenje, odnosno da se odluke o tom dugoročnom zakupu proglase nevažećim.

"To ne znači da će to zemljište ići nama na raspolaganje u zakup jer je propisano da parcele namenjene investitorima koji još nisu došli do njihovog dolaska pripadnu drugim ulagačima. Možda ga daju nama, ali na godinu dana, šta potom", pita se Vukov.