Projekat izgradnje farme će se sufinansirati novcem Fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine, u iznosu od 7 miliona dinara.
"Ukupna vrednost radova i opreme je 14 miliona dinara, a od te sume 6 miliona koštaće matični zapat, koji će stići iz najpoznatijih austrijskih uzgajališta divljih svinja, Šparbaha", naglašava pomoćnik dirktora za lovstvo i ribarstvo u JP „Vojovidnašume” Branislav Stankov. Dodaje da će se kupiti i ukupno stotinu odraslih divljih svinja, i to 80 krmača starosti od dve do četiri godine, i 20 veprova, starih od dve do tri godine.
Predviđeno je da farma divljih svinja bude podeljena u četiri dela. Prvi deo, površine oko 240 hektara, biće namenjen za parenje i prašenje krmača. U drugom delu farme, na 88 hektara, biće prostor gde će prasad rasti, ili stručno rastilište za prasad F-1 generacije, potom treći deo na 26,3 hektara – rastilište za prasad F-2 generacije i poslednji na 132,8 hektara – sazrevalište i dozrevalište za veprove.
Srbija godišnje od lovstva zaradi između 3 i 4 miliona evra, a samo „Vojvodinašume” godišnje prihoduju oko milion i po evra.
Imajući u vidu da je lovni turizam skup sport, lov vikendom u proseku košta 2.800 evra, od farme za divlje svinje u okolini Rume očekuje se da dopuni, ali i popravi ponudu u domaćim lovištima i toj grani turizma donese više novca.
Osim toga, Srbija bi i kod stranih lovaca bila bolje pozicionirana i našla se među prestižnim destinacijama, što sada nije slučaj jer lovci hrle u Mađarsku, Češku, Poljsku, Rumuniju. To su zemlje s dugom tradicijom u lovnom turizmu, raspolažu velikim brojem divljači i luksuzno izgrađenim vilama.
"Farma divljih svinja omogućiće jači razvoj lovstva i povećanje ukupne lovnoturističke ponude u Vojvodini jer će se, pre svega inostranim lovcima-turistima pružiti mogućnost za atraktivan lov trofejnih grla veprova i još atraktivniji i sve zastupljeniji lov divljih svinja prigonom u posebno uređenim poligonima za te namene u okviru JP „Vojvodinašume”, kaže Stankov.
"Značajno je napomenuti i da će se određeni broj divljih svinja svake godine obnavljati na područjima gde je brojnost ispod biološkog minimuma radi jačanja postojećih grupa divljih svinja. Projekat podrazumeva proizvodnju i uzgoj genetski potpuno čistih rasa divljih svinja koje će biti naseljavane u druga lovišta JP „Vojvodinašume”, ali i u ostala lovišta u Vojvodini i Srbiji, čime će se u značajnoj meri unaprediti genetski potencijal i vitalnost postojećih matičnih fondova divljih svinja", ističe Stankov.
"Grupni lovovi su najatraktivniji i najtraženiji od bogate klijantele, mahom iz Engleske, Nemačke, Austrije i Španije, pa su lovovi na divlje svinje prigonom prodati godinu unapred, i to je tako već četiri-pet godina u JP „Vojovdinašume”, koje od lova na divlje svinje godišnje prihoduje oko 650.000 evra", kaže Stankov. U našim lovištima matični fond je 4.500 divljih svinja, što je optimalan broj imajući u vidu prehrambene mogućnosti staništa, ali bez obzira na to, ulaganjima u divljači – divlja svinja, jelen, srna u Vojvodini i divokoza i vuk u Srbiji – prihod od lovnog turizma može biti značajno veći, doduše ne brzo.