Pored kiše, potrebno nam je i strpljenje za pšenicu
Ono što najviše muči poljoprivrednike koji su posejali pšenicu je to što još uvek nema kiše. Tako jedni ratari čekaju kišu, da im seme proklija, dok drugi iščekuju da se zemlja navlaži jer se po suvoj ne može orati. U svakom slučaju, nikako ne treba preoravati posejane površine, jer ukoliko je seme pšenice deklarisano, ono će nići, samo treba biti strpljiv, ističu stručnjaci.
To znaju i ratari, ali i dalje strepe, pitajući se šta će biti sa semenom i kakvu će pšenicu dogodine imati za žetvu.
Naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nema potrebe za strah da će seme u zemlji istrunuti.
"U atmosferi se ništa ne dešava, seme je u suvoj zemlji, i mikrobiloška aktivnost je mala pa ne postoji bojazan da ga štetočine napadnu. Bilo je slučajeva, doduše ne u skorije vreme, da je pšenica nicala i u januaru, februaru, pa je opet rod pšenice dospevao za žetvu ne kao u proteklih deset godina – krajem juna i početkom jula, već kasnije, ali ne mnogo, svega nekoliko dana", navodi Aćin.
Dr Aćin navodi da se pšenica ipak zeleni i to u okolini Bačke Topole i Subotice. Tamo je bilo malo kiše, taman toliko da klica probije površinski sloj zemlje.
"Prošao je optimalan rok za setvu, ali je bilo godina kada se pšenica sejala i u kasnu jesen, pa čak i zimi, krajem decembra. Oni koji sada odluče da seju, treba da stave deset do 20 odsto više semena nego obično", naglašava dr Aćin.
Ove jeseni je posejano 600.000 hektra pod pšenicom, prema podacima Udruženja „Žita Srbije”, ali direktor Vukosav Saković kaže da su poljoprivrednici još zainteresovani za setvu iako je prošao optimalan rok za to, ali čekaju da prvo padne kiša pa tek onda da polože seme u zemlju.
"Imamo ozbiljan problem sa sušom, koja pogađa i Evropu, pa nam nema druge nego da budemo strpljivi i čekamo da se klima promeni", navodi Saković.
"U južnom Banatu posejano je oko 20.000 hektara pšenice, što je više nego prošle jeseni, ali žito nije niklo, pa iščekujemo padavine. Nećemo preoravati jer znamo da to ne treba činiti, dobro seme je posejano, ali nećemo ni orati, dok ne padne kiša", kaže Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori”.
Predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da se ne pamti suša kao ova jer u okolini Zrenjanina kiše je bilo 3. avgusta, i to ne velike.
"Očekujemo da, ako kiša ne padne u naredne dve-tri sedmice, od pšenice neće biti ništa. Seme sada kao da je u šljunku", ističe Kleut.
Ni u drugim delovima Vojvodine pšenica nije nikla pa ostaje nada da će se klima promeniti i doneti očekivane padavine.
"Da bi seme niklo, sada treba da padne između 20 do 30 litara kiše po kvadratnom metru", ističe naučni saradnik dr Vladimir Aćin.