Preživari: različiti ciljevi, različite potrebe

Ishrana ima uticaj na reprodukciju, laktaciju, imunitet, proizvodnju vune i adaptaciju na različite ekološke uslove. Ovakve veze treba da obezbede korisne mehanizme za prilagođavanje režima ishrane kako bi se postigao određeni proizvodni cilj  ili rešio konkretan proizvodni problem.

Veza između ishrane i reprodukcije je veoma važna. Eksperimenti su pokazali da adekvatno hranjene junice pokazuju raniji estrusni ciklus u odnosu na one sa lošom ishranom.

Utvrđene su razlike između 2 grupe u učestalosti estrusnog ciklusa:

• 128 dana kod frizijske,
• 65 dana kod džerzej,
• 100 dana kod ajršir rase.

Uticaj na plodnost kod ženki

Drugi eksperimenti su pokazali da nivo ishrane utiče i na godine postizanja polne zrelosti ženki. U ovim eksperimentima jedna grupa junica je imala lošu ishranu i pubertet je dostigla u starosti od 710,7 dana, dok je druga grupa imala adekvatnu ishranu sa odgovarajućim balansom proteina i energije i pubertet je dostigla u starosti od 440,1 dan. Nivo mineralnih soli u ishrani takođe utiče na plodnost ženki. U većini eksperimenata, identični blizanci su korišćeni da proučavaju uticaj ishrane na njihovu plodnost. Imajući u vidu sličnost ovih blizanaca u pogledu genetičkog sastava i faktora upravljanja, njihova razlika plodnosti se može pripisati samo ishrani.

Plodnost muških životinja

Ishrana ima jasan uticaj na plodnost muških životinja. Loša ishrana potiskuje proizvodnju gonadotropina od strane hipofizne žlezde i sekundarnih polnih hormona, tako da se javlja atrofija prostate i semenskih vezikula, čime se utiče na kvalitet semena u smislu volumena i koncentracije. Tokom perioda loše ishrane, luči se adrenokortikotropni hormon (ACTH), što zauzvrat stimuliše sekreciju glukokortikoida, što smanjuje cirkulaciju ili sekreciju FSH i LH, a time i neefikasnu spermatogenezu i loš kvalitet semena. Ukoliko je životinja neuhranjena, veličina testisa se smanjuje. U jednoj studiji, 25% povećanja veličine testisa povezano je sa 81% povećanja efikasnosti spermatogeneze.

Vitamini- nedostatak vitamina 

Vitamini igraju važnu ulogu kod plodnosti muških grla. Na primer, nedostatak vitamina A smanjuje koncentraciju spermatozoida, kapacitet za skladištenje semena, odlaže seksualnu zrelost i potiskuje spermatogenezu kod mladih bikova. Nedostatak vitamina E povećava broj stavki neophodnih za koncepciju zbog smanjene stope ćelijskog metabolizma, degeneracije žlezdalnog epitela i degeneracije testisa, što može dovesti do smanjene spermatogeneze sa rezultatom lošeg semena i kvaliteta. Većina ovih problema može se ublažiti dodavanjem 4000 IJ vitamina E po grlu dnevno.

Minerali: Nedostatak cinka utiče na održivost sperme

Nedovoljno selena utiče na morfologiju i pokretljivost sperme i može biti povezano sa sub-plodnošću kod mnogih domaćih životinja. Membrane sperme su napadnute od strane reaktivnih vrsta kiseonika usled čega se smanjuje moć preživljavanja i plodnost sperme. To ukazuje na to da je cink odgovoran za veću proizvodnju semena jer je uključen u metabolizam nukleinske kiseline i proteina za proizvodnju polnih hormona, uključujući testosteron i gonadotropin-rilizing hormon.

Ishrana i mlečnost

Ishrana krava u laktaciji treba da bude izbalansirana i da sadrži esencijalne hranljive materije koje, pored njihove uloge kao važnih odrednica količine proizvedenog mleka i njegovih osnovnih komponenti, održavaju bilans kiselosti i mikrobiološku aktivnost u buragu,. Takođe bi trebalo da sadrži i dodatne aditive koji zadovoljavaju potrebe za proizvodnju mleka. Formulacija ovih suplemenata treba da se zasniva na fiziološkom i produktivnom statusu životinja, kao i na kvalitetu hrane koja se koristi u ishrani životinja. Proteini se smatraju jednom od najvažnijih komponenti u mlečnom govedarstvu i ne smeju činiti manje od 17% u ukupnoj ishrani životinja. U odabiru proteinskih izvora u ishrani, biološka vrednost proteina je važan faktor koji treba razmotriti. Ova vrednost varira u zavisnosti od vrste izvora proteina i ima uticaj na laktaciju. Dodavanjem masti dolazi do povećanja energije i samim tim do povećanja mlečnosti.

Kvalitet mleka

Pojedina hraniva, kao što je silaža, mogu da utiču na miris i ukus mleka zbog formiranja pojedinih alkohola, kao što su etanol, manitol i drugi, tokom procesa fermentacije. Da bi se izbegao ovaj problem, preporučuje se da se silaža daje mlečnim kravama najmanje dva do četiri sata pre početka muže. Na kvalitet i prinos mleka utiče i učestalost hranjenja. U jednoj studiji dnevni prinos mleka je povećan za 5-8%, s obzirom na povećanje učestalosti hranjenja, a slični trendovi su primećeni i kod komponenti mleka (proteina, laktoze i masti).

Ishrana I imunitet

Ishranom se može podstaći imunološki sistem u borbi protiv infekcija uticanjem na ćelijski fagocitički kapacitet, baktericidnu aktivnost ili oboje. Među svim hranjivim sastojcima, proteinima, vitaminima (A i E) i mineralima (selenom, cinkom i bakrom) najviše pažnje dobijali su imunološki stimulativni nutrijenti. Proteini, vitamin A i cink utiču na epitelno zdravlje i mogu uticati na prirodnu barijeru vimena. Status proteina takođe će uticati na integritet sfinktera glatkih mišića.

Vitamin E i selen utiču na smanjenje mastitisa

Krave hranjene vitaminom E sa 740mg na dan tokom zasušenja imale su 37% manju učestalost mastitisa posle telenja nego kontrolne krave. Kombinacija vitamina E i selena na 0,3 ppm u ukupnom obimu smanjila je broj četvrtina koje su imale kliničke znake mastitisa za 41%. To potvrđuje interakciju između vitamina E i selena u kontroli mastitisa.

Bakar umanjuje incidenciju i ozbiljnost mastitisa 

Suplementacija bakra može takođe pomoći u smanjenju mastitisa. Junice u čijoj ishrani je bio zastupljen i bakar imale su manje četvrti zahvaćenih mastitisom u odnosu na one u čijoj ishrani nije bilo bakra. Koncentraciju drugih minerala kao što su cink, mangan i molibden treba pratiti zbog interakcije između spomenutih minerala i bakra. Bakar je takođe koristan za telad.