Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković je izjavio da uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice. On je za Betu rekao da Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali da je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju.
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dozvolilo je bescarinski uvoz 30.000 tona kvalitetne pšenice za oplemenjivanje domaće jer su to tražili konditori koji ne mogu da nađu kvalitetno brašno za proizvode koje izvoze.
„Prošle godine kvalitet pšenice u Srbiji je uništila kiša koja je padala u vreme cvetanja i omogućila da se razviju infekcije, a proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima“, rekao je Saković.
Dodao je da je zaštita efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije.
Saković je rekao da prošlogodišnja kiša nejednako nanela štete zemljama u regionu,pa je na primer zahvatila samo deo Mađarske.
Pre dve godine kiše u julu su u Srbiji produžile žetvu i pšenica koja je ovršena posle toga je zbog vlage proklijala i zbog toga je bila slabog kvaliteta.
Dodatni problem Srbije je što još ne razvrstava ceo godišnji rod pšenice po kvalitetu jer nedostaje prostor, naročito u podnim skladištima, pa je kvalitetna izmešana sa manje kvalitetnom.
Oni proizvođači koji su, prema njegovim rečima, imali mogućnosti da klasiraju i sačuvaju pšenicu dobrog kvaliteta, a nisu želeli da je prodaju jer nisu zadovoljni trenutnom cenom od oko 20 dinara za kilogram mogu da imaju koristi kada se uveze pšenica iz Mađarske koja je 25 dinara po kilogramu jer i oni mogu da je ponude po toj ceni.
U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se, kako je rekao, proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali da je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine.
Saković je rekao da je prošle jeseni pšenicom zasejano oko 550.000 hektara i da je u boljem stanju nego 2019. godine u ovo vreme, ali da bi dobro došao sneg, ne samo da je pokrije i zaštiti od niskih temperatura, već i zbog potrebne vlage koja bi se obezbedila topljenjem snega.
Izvor: Agrosmart.net