Treći pčelarski sajam Dunavskog je otvoren u Novom Sadu na Novosadskom sajmu.
Manifestaciju je svečano otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević koji je tom prilikom naglasio da će država nastaviti da pomaže pčelare, kao i da je u planu povećanje iznosa subvencija po košnici na oko 800 dinara.
Bogićević je kao posebno važno istakao početak rada pogona za pakovanje i plasman meda u Rači koji bi u punom kapacitetu trebao da počne da radi u prvoj polovini naredne godine. Takođe je najavio donošenje niza mera koje će omogućiti uspešnu borbu protiv svih onih koji truju pčele.
Obraćajući se učesnicima skupa u ime organizatora Saveza pčelarskih organizacija Srbije, predsednik dr Rodoljub Živadinović je napomenuo da je ova godina za pčelare bila veoma teška pa je proizvedeno manje meda. Ovakve, teške proizvodne godine, kako je istakao uvek za posledicu imaju smanjenje broja košnica.
– Svima treba da bude jasno da je med sporedni proizvod pčela i da on u ekonomskom smislu predstavlja svega 1,5 odsto onoga što pčele kao oprašivači indirektno proizvedu. Njihova uloga u oprašivanju kreće se od 30 pa čak do 100 odsto kod pojedinih biljnih vrsta. Dakle uticaj pčela moramo prepoznati u svoj hrani koju iznosimo na sto, rekao je Živadinović.
On je upozorio da je prema studiji UN koja je izrađena 2005. godine utvrđeno da je, uglavnom pod uticajem čoveka, uništeno oko 90 odsto divljih oprašivača. Pčele su opstale samo zato što ih pčelari čuvaju. A oni će ih čuvati sve dok postoji interes za to. Ako se taj interes izgubi, nestaće i pčele.
U okviru sajma održana su i dva stručna predavanja. Predavač je bio dr Đovani Formato, šef laboratorije za pčelarstvo pri Institutu za eksperimentalna istraživanja u oblasti sprečavanja bolesti životinja za regije Lacio i Toskana, koji je govorio o italijanskim iskustvima u suzbijanju varoe, kao i prognozama o širenju novog štetnog insekta, male košničke bube, iz Italije u Evropu.
Dr Formato je u svom predavanju istakao da EU iz sopstvene proizvodnje zadovoljava samo 60 odsto potreba, kao i da ostatak uvozi, uglavnom iz Kine. Formato kaže da stanovnici EU nemaju baš potpuno poverenje u med koj stiže iz Azije, te da tu postoji šansa za pčelinje proizvode iz Srbije. Mešutim, naglašava, da je neophodno da se omogući sledljivost proizvodnje, kao i stvaranje robnih marki, kako bi pčelinji proizvodi iz Srbije našli kupce na evropskom tržištu.
Na sajmu se predstavio i veliki broj proizvođača meda i drugih pčelarskih proizvoda, kao i proizvođača pčelarske opreme.